Početna >Imunoblog >Stručno > Čistoća je pola zdravlja, a prljavština druga polovina

Čistoća je pola zdravlja, a prljavština druga polovina

U proteklom veku se izuzetno povećao broj obolelih od alergijskih bolesti, uključujući astmu, polensku groznicu, ekceme ili atopijski dermatitis i alergije na različite vrste hrane. To je naročito karakteristično za razvijene zemlje jer istraživanja pokazuju da je 1989. godine samo jedan od 200 trogodišnjaka bio alergičan na kikiriki, a ovaj broj je već sredinom devedesetih godina porastao za skoro četiri puta – tada je na kikiriki bilo alergično već jedno od 70 dece. 

 

 

Kontakt sa prljavštinom znatno doprinosi većoj otpornosti

Dr David Strachan je 1989. godine predstavio tzv. higijensku hipotezu koja je tvrdila da je za porast bolesti povezanih sa imunim sistemom i povećanom pojavom alergija kriva izloženost dece različitim uzročnicima bolesti u ranom detinjstvu. Kasnija istraživanja su odbacila Strachanovu hipotezu u njenom većem delu jer se pokazalo da za imuni sistem nije ključno izlaganje uzročnicima bolesti, već bezopasnim mikroorganizmima u okolini. U tom pravcu je razmišljao i istraživač Graham Rook, koji je Strachanovu hipotezu preformulisao i dopunio pa je nazvao hipotezom o starim prijateljima (engl. old friends hypothesis). Rook je tvrdio da bi deca trebala biti izloženija bezopasnim mikroorganizmima koji nastanjuju našu okolinu i kožu, creva i disajni sistem drugih ljudi. Naime, kontakt sa mikroorganizmima ove vrste održava imuni sistem u ravnoteži i sprečava prekomernu reakciju imunog sistema kada to nije potrebno, što je inače najčešći uzrok alergija. Pri tom je ključno da smo tokom detinjstva izloženi vrlo raznolikim mikroorganizmima, jačajući na taj način opseg nadražaja koje naše telo može da podnese.

Važno je da su deca izložena različitim mikroorganizmima već u ranoj fazi razvoja, dakle tokom trudnoće, porođaja i u prvim mesecima posle rođenja. Istraživanja su pokazala da su deca sa manje raznolikom crevnom mikrobiotom (to su mikroorganizmi koji nastanjuju odabranu okolinu, u ovom slučaju creva) izloženija riziku od razvoja alergija tokom detinjstva. Istraživanja su pokazala važnost mikroorganizama iz okoline za razvoj imunog sistema i potvrdila da deca koja prve dve ili tri godine života žive na farmi ili su češće u kontaktu sa tom okolinom imaju manji rizik od razvoja alergija. To je potvrdilo i istraživanje koje je pokazalo da boravak u okolini sa dosta zelenih i poljoprivrednih površina, za razliku od gradske sredine, doprinosi većoj raznolikosti mikrobiote pojedinca, što je povezano sa manjim rizikom od razvoja alergija. 


Važno je da su deca izložena različitim mikroorganizmima već u ranoj fazi razvoja, dakle tokom trudnoće, porođaja i u prvim mesecima posle rođenja. 

Činjenicu da kontakt sa prljavštinom ima važnu ulogu u sazrevanju imunog sistema potvrđuje i sledeće istraživanje. Između 1998. i 2003. godine Bill Hesselmar je sa svojim saradnicima sproveo istraživanje u švedskom Göteborgu u kojem je učestvovalo skoro 200 dece i njihovih majki od trudnoće do treće godine života. Tri četvrtine dece uključene u istraživanje su koristile cuclu najmanje do uzrasta od šest meseci. Roditelji su izjavili da su cucle čistili ispiranjem u tečnoj vodi, kuvanjem u vreloj vodi ili tako da su cuclu liznuli pre nego što su je vratili detetu. Svrha istraživanja bila je utvrditi da li je upotreba cucle povezana sa većim rizikom od razvoja alergije i da li način čišćenja utiče na rizik od razvoja alergije. Utvrdili su da upotreba cucle nije povezana sa većim rizikom od razvoja alergija, ali i da je iz ove tačke gledišta važan način čišćenja cucle. Naime, rizik od razvoja alergija bio je blago povećan kod dece čiji su roditelji čistili cucle kuvanjem u vreloj vodi, a rizik od razvoja atopijskog dermatitisa i astme kod dece čiji su roditelji samo liznuli cucle bio je znatno smanjen.

Danas je higijena još važnija nego ikada pre

Danas mnogi ljudi veruju da smo postali previše opsednuti čistoćom i da je sa tim povezan porast broja alergijskih bolesti. Suprotno uvreženom mišljenju, istraživanja su pokazala da porast alergija nije povezan sa višim higijenskim standardom.

Mikrobiološka istraživanja koja su proučavala dnevne ili nedeljne navike čišćenja pokazala su da čišćenje (uključujući i antibakterijska sredstva za čišćenje) nema dugoročni efekat na količinu mikroorganizama u domovima. Dakle, čišćenjem nije moguće stvoriti sterilne uslove jer čim sa neke površine uklonimo mikroorganizme, na tu površinu nanosimo nove mikroorganizme sa prašinom i vazduhom iz spoljašnje okoline ili se mikroorganizmi šire prostorom sa ljudi i domaćih životinja. Naime, smanjenju rizika od razvoja alergija prvenstveno doprinosi izlaganje bezopasnim mikroorganizmima sa kojima dolazimo u kontakt putem okoline ili drugih pojedinaca i zbog toga čistoćom prostora i ličnom higijenom preterano ne utičemo na sazrevanje imunog sistema.

Sa druge strane, čistoća prostora i lična higijena su ključne za ograničavanje širenja uzročnika bolesti. Virusne infekcije disajnog sistema i creva ne možemo lečiti antibioticima pa je zato u tom slučaju higijena naročito važna jer odgovarajućom čistoćom prostora i ličnom higijenom možemo da ograničimo širenje infekcija. Istraživanja sprovedena od 1980. do 2001. godine pokazala su da održavanjem odgovarajućeg nivoa čistoće prostora i lične higijene možemo da smanjimo mogućnost širenja bolesti za više od 20%. Samo pranje ruku smanjilo je širenje crevnih infekcija za 31% i infekcija disajnog sistema za 21%.

Rad imunog sistema može da se reguliše imunomodulatorima

Dakle, za zdravlje je važna prljavština, kao i čistoća. Usled porasta higijenskog standarda i promene životnog stila danas se ljudi obično manje nego u prošlosti susreću sa različitim mikroorganizmima, što je posebno karakteristično za život u gradovima. Za optimalno delovanje imunog sistema možemo sebi da pomognemo i tzv. imunomodulatorima koji regulišu imuni sistem – to znači da podstiču rad imunog sistema tokom infekcije ili umiruju previše aktivan imuni sistem kod alergija disajnog sistema. Među imunomodulatore ubrajamo biološki aktivne polisaharide prirodnog porekla (npr. beta-glukan) za koje je naučno dokazano da imaju imunomodulatorno i antialergijsko dejstvo. U prirodi postoji više prirodnih izvora beta-glukana; nalazimo ih u nekim bakterijama, kvasnim gljivicama, morskoj travi, žitaricama i gljivama. Beta-glukani koji se koriste u stimulaciji imunog sistema najčešće se izoluju iz gljiva (npr. pleuran, lentinan, grifolan).

U prirodi postoji više prirodnih izvora beta-glukana; nalazimo ih u nekim bakterijama, kvasnim gljivicama, morskoj travi, žitaricama i gljivama.

Literatura

1. Hesselmar B. in sodelavci, 2013. Pacifier cleaning practices and risk of allergy development. Pediatrics, 131(6):e1829-37.
2. Rook G.A.W. in Brunet L.R., 2005. Microbes, Immunoregulation, and the Gut. Gut, 54(3): 317-320.
3. Rook G.A.W. in sodelavci, 2013. Microbial “Old Friends”, immunoregulation and stress resilience. Evolution, Medicine and Public Health, 2013(1): 46-64.
4. Bloomfield S.F. in sodelavci, 2016. Time to abandon the hygiene hypothesis: new perspectives on allergic disease, the human microbiome, infectious disease prevention and the role of targeted hygiene. Perspectives in Public Health, 136(4): 213-224.
5. Jesenak M. in sodelavci, 2013. Anti-allergic Effect of Pleuran (β-glucan from Pleurotus ostreatus) in Children with Recurrent Respiratory Tract Infections. Phytotherapy Research, 28(3): 471–474.
6. Jesenak et al. Immunomodulatory effect of pleuran (β-glucan from Pleurotus ostreatus) in children with recurrent respiratory tract infections. Int Immunopharmacol. 2013 Feb;15(2):395-9
7. Vannucci L. in sodelavci, 2013. Immunostimulatory properties and antitumor activities of glucans. International Journal of Oncology, 43(2): 357-364.

Dodatak ishrani Imunoglukan P4H® ne smeju uzimati pacijenti sa presađenim organima. Pacijenti koji su na terapiji imunosupresivima mogu uzimati Imunoglukan P4H® samo po prethodnom savetovanju sa lekarom.

Dodatak ishrani nije zamena uravnoteženoj i raznovrsnoj ishrani.